Mikrobloganje i bloganje nisu ništa novo ni neobično u blogosferi, no jedno je praktičnije od drugog. Jedno je brže, drugo je informativnije, jedno je ponekad ishitreno, drugo ponekad zamorno. Nekoć vrlo aktivni blogeri okrenuli su se mikrobloganju, Twitteru i Facebooku, pod izgovorom da im nedostaje vremena za bloganje. Drugi su pak ostali vjerni formi bloga i tvrde da im je danas korisniji nego ikad prije, a da vrijeme za njega pronalaze upravo izbjegavajući mikroblogerske servise. Najpoznatiji domaći bloger bez bloga – Ivan Brezak Brkan – za vas je podijelio svoje misli o mikrobloganju, čiju stranu drži, dok je bloger 3kolone pojasnio zašto se i dalje drži bloga i opširnog bloganja.
ZA
Mikrobloganje je u početku bila svojevrsna šala, nešto što je s Twitterom nastalo spontano, s ograničenjem od 140 znakova. Upravo zbog kratkih misli, što mikroblogovi jesu, njihovo održavanje višestruko je jednostavnije od blogova, a ne moramo se brinuti ni o slikama ni o formatu. Ograničenje nas također tjera da se držimo onog bitnog, istovremeno olakšavajući život svojim čitateljima. Tehnologija nam pak omogućuje da svoj mikroblog ažuriramo s mobilnih telefona, čak i putem SMS poruka. S obzirom na to da korisnici servise za mikrobloganje doživljavaju kao svojevrsnu konverzaciju, mnogo osobnije nego bloganje, lakše im je odgovarati na pitanja i upite. Odgovori tada mogu dobro poslužiti ukoliko nešto želimo doznati za sebe, članak koji pišemo ili tvrtku koju vodimo. Mikroblog može biti dobro kratkotrajno rješenje dok ne napravimo normalan blog, ili pak izvrstan dodatak spomenutom. Ljudi su oduvijek bili i ostali – bića koja žele znati. Zašto im to ne bismo omogućili?
Ivan Brezak Brkan
www.ivanbrezakbrkan.com
PROTIV
Koliko god mikrobloganje bilo brže, direktnije i jednostavnije, toliko mu nedostaje jedna ključna mogućnost koja definira blog – stvaranje baze podataka dostupne pretraživačima. Mikroblogerski servisi i mikrobloganje – stvar su trenutka, a blog je više stvar osobne i javne arhive koja dopušta dublje analize, opširnije opservacije i konkretnije akcije. Činjenica je da održavanje bloga, briga o sadržaju koji dovodi čitatelje i stvaranje mikrozajednice zahtijeva poprilično mnogo vremena. No premda je manjak vremena najčešći izgovor većini ljudi za neodržavanje bloga i okretanje Twitteru i Facebooku, kompenzacijom vremena provedenog na društvenim mrežama može se postići ravnoteža i pronaći vrijeme za pisanje bloga. Ukoliko vam je takva vrsta izražavanja prioritet, naravno. Na kraju krajeva, procjena što je produktivnije – mikrobloganje ili obično bloganje – u potpunosti odgovara količini i kvaliteti feedbacka zbog kojeg, pretpostavljam, manje-više svi blogeri blogaju. Na ovaj ili onaj način.
Nebojša Grbačić
(Plan B 15)
